[21.12.2019.]Đorđe Balašević sinoć je oduševio prepunu dvoranu Gradski vrt u Osijeku. No, uz predivan koncert, koncert za pamćenje, Đole je napisao i pjesmu za našgrad..
Hej, Lega...
"Bila je to zima pusta, pijana...
Ljubila me jedna lepa Smiljana...
Sludila me, Esekerka,
jedina u majke ćerka...
Treperila kao breza...
Lagala me, prepredenka,
da je loza samog Trenka...
Hajdučica i princeza...
Bilo je to vreme oko blagdana...
Bela šlinga od pahulja satkana...
I praporac na toj šlingi...
Za zornicu “čingi-lingi”!
A za fruštuk srk čobanca...
Od Čepina do Erduta,
bez šešira i kaputa...
Sonicama sa dva vranca...
Hej, lega, sretneš li je kad?
Da l’ ti glavom klimne samo,
kad se seti da se znamo?
Il’ prođe... Ko da nisi tu?
To bi više ličilo na nju...
Hej, lega, ko bi znao tad...
Da mi mogu doći glave
one oči boje Drave...
Moj lega... Kad ugasne žar...
Ostane od silne vatre pepeo i gar...
Ali čežnja teško umine...
To su neke vražje dumine...
Bila je to zima čista, božija...
Svaka nova bila je sve lošija...
Ljubila me Esekerka,
umiljata moja zverka...
Plela me u dugu kiku...
Još se krijem u toj kosi
dok me zadnja treska nosi...
Polagacko niz „štrosiku“..."
Nebitno
