oprostiti...

kolik oste toga spremni oprostiti svojim bližnjima,prijateljima partneru????
i koliko vam teško pada reći nekome oprosti mi....

kad neko zakasni,...hmmm jel se naljutite i durite par dana pa se zaboravi na to...ili?? to je sad banalni primjer...zanima me kolika vam je granica tolerancije...što ste sve spremni oprostiti...prevara... bla bla ne pada mi niš na pamet...
ja priznajem znam se lako na nekoga naljutit,ali ovisi o osobi dal ću se onak prav za prav naljutit il sam onak mal simulirat.... ali svejedno se na kraju brzo odljutim..jer ne mog podnjet da sam posvađana sa nekim do koga mi je stalo... zato ću najčešće ja prva zamoliti za oprost iako možda ja nisam kriva za nešto....

Oprostiti je božja vrlina. Kratko i jasno.

stvari koje osobno ne bih napravila drugima teško toleriram... kašnjenje, laž, dvoličnost i slično. nemam se običaj naduriti, ali ako se nekome nešto od stvari koje ne smatram u redu učestalo ponavlja, jednostavno se povučem iz te priče. ne volim neodgovorne ljude..
a što se veze tiče, mislim da bih mogla oprostiti sve osim prevare.

2 stvari ne mogu oprostiti - prevaru i laž..
prag tolerancije mi je dosta visok,ali kad ga se dosegne - gotvo je, taman da se "na trepavice popne" ..nisam osoba koja voli biti posvađana, tako da svađa i durenje traje najviše par sati..ako sam ja sribala stvar, nije mi problem izgovoriti oprosti..

kad netko napravi nešto krivo nekad mu nabijem sve to u lice i dalje se neljutim ... teško se ja naljutim, više se pravim da sam ljut nego što budem zapravo (neznam koji mi kurac ) ugl isto ko ketklo nebi mogao samo prevaru oprostiti... a ako sam ja sjebo neš pokušam to popraviti odmah jer jednostavno nevolim kada su ljudi ljuti na mene, to nemogu nikako zanemariti

naravno da mi je prag tolerancije za obitelj i prijatelje visi, ali ne za sve prijatelje,samo za one koje jako dugo poznajem...
ostalima nista ne oprastam,cak se ni ne ljutim,samo se povucem i igoriram tu osobu.

S lakoćom izgovaram "Oprosti mi" ako mi je stalo do veze (bilo koje vrste) s osobom kojoj to govorim. S manje lakoće zaista i djelujem u skladu s tom izjavom - kažem i mislim to u tom trenutku, ali velika je vjerojatnost da ću uskoro opet napraviti istu stvar koja je dovela do "Oprosti mi". Živim u uvjerenju da su ljudi koji me vole navikli na moju nezgrapnost u međuljudskim odnosima. U prilog mi ide što se rijetko, ali zaista rijetko, ljutim na ljude koji su mi bliski. Prag tolerancije mi je za njih visine Himalaja. Ovako napisano izgleda da sam prilično "ćoškasta" osoba...http://www.osijek031.com/images/smiles/icon_redface.gif
Embarassed

1step2far

Oprostiti je božja vrlina. Kratko i jasno.

Da, ali ja nisam bog ja samo čovjek...kratko i jasno..

Smatram to svojom najgorom manom....jdnostavno ne znam opraštati, ali voljela bih naučiti zbog ljudi koje volim,,...

ubiti, pa pomilovati.

....sve zavisi o cemu se radi...odnosno kakva je nepravda napravljena....tako i opraštam ili ne opraštam....za neke stvari jednostavno nema oprosta......puj pik ne važi....

tamna strana

....sve zavisi o cemu se radi...odnosno kakva je nepravda napravljena....tako i opraštam ili ne opraštam....za neke stvari jednostavno nema oprosta......puj pik ne važi....

SLažem se.

ovisi o čemu se radi, ako je neka glupost mogu oprostit bez beda, tipa neko kašnjenje, zaser dogovora i slično al osoba dobije jezikovu juhu i to bez dlake na jeziku, al ako je nešto ozbiljnije, to se opet kategorizira i ovisno o zaseru opraštam il ne, klasični backstab mrzim i onda totalno isključim osobu iz života, al desilo mi se više puta da sam dobio nož u leđa i oprostio nakon nekog vremena, tako da mogu reć da sam osoba koja oprašta, istina niko me dosad nije toliko iznevjerio da mu/joj nisam mogao oprostit al ima vremena cijeli život je predamnom i kontam si da će bit još hladnog oružja u leđima

Već negdje spomenuh da mi najviše smeta to što sam previše tolerantna kad mi je do nekoga stalo,mogu trpiti jaaaako dugo,nikad s nikim nisam završila na ne razgovaranju ali eto nekako ti koji mi se zamjere završe u nekom drugom planu,dakle nisu prvi na listi prioriteta.Štedim sa svojojm jezičinom malo koga,kažem što mislim i furamo dalje ,ali isto tako volim da mi se sve otvoreno kaže.
Ne volim onaj tip malo bi kakili ,malo bi piškili,volim sve na tacni pa bilo i neugodno.
Obitelji opraštam sve doslovce mi mogu opaliti šljagu i okrećem drugi obraz,tu naravno spadaju i ljudi s kojima sam u rodbinskoj vezi a imaju kod mene poseban status.
Daklem opraštam i previše,što ne volim ,ali takva kakva.
Oprost ,ma molim ga naravno ako mi je do nekoga stalo a znam da sam ga povrijedila.

mislim da imam visok prag tolerancije.. nešto što mi se ne sviđa kod nekog automatski i odmah skrešem u facu, pa tko se ljutio, ljutio.. dakle, odmah upozorim, i ako se nakon toga ta stvar ponovi (a radi se o nečemu što me stvarno povrijedilo) automatski prekidam sve odnose s tom osobom.. dakle, praštam, i odmah u startu ljudima dajem ogromnu količinu svog povjerenja, ali, ako zezneš, i iznevjeriš to, ciao.. možda okrutno od mene, ali u stanju sam bez imalo razmišljanja prekinuti dugogodišnje prijateljstvo, nakon što mi se dosegne plafon! rodbinu ne moš' birati, prijatelje i dečke možeš. end of story. ... a što se tiče prijevare, e to nikako ne opraštam, tu se postupak završavanja komunikacije dešava brzinom warp9! užasno sam drastična u svojim postupcima! i smatram to svojom vrlinom!

oprostiti je lagano, ali moliti za oprost je teško! znam iz iskustva!

uh...ja imam gadnu narav po tom pitanju...lako prastam, al tesko zaboravljam..
nadam se da cu to uspjeti promijeniti...jednom

sve se dogadja s razlogom.... zivot je jedna velika lekcija. "lose" stvari ce nam se dogadjati dokle god budemo mracili na njih ljutili se..
npr ako netko kasni i mi se ljutimo zbog tog razloga to ce nam se dogadjati skroz dokle ne naucimo se ponasati prema tome kao da nije nista, da ce ta osoba kasnit dokle god se mi budemo ljutili, tj dok ne polozimo tu "lekciju"
sto se tice razocaranja kod osoba,mislim da je glupo mraciti i ljutiti se na taku osobu jer nikome netreba sres i nepotrebno zivciranje zbog necega sto nas nije vrijedno. jednostavno vidis kaka je ta osoba, malo razlislis sta ces, oces zanemariti to i nastaviti s tom osobom dalje ili ces jednostavno prestati druziti se stom osobom.....
cura me nedavno prevarila nakon vise od godinu dana veze... pa dobro,nije razlog sad da je mrzim i serem okolo o njoj gluposti. ona je tako izabrala (kao sto svi imamo pravo izbora) i tu je kraj price,ja sam odlucio da nemozemo vise dalje zajedno i rastali smo se......
pozdrav

kent_slip

sve se dogadja s razlogom.... zivot je jedna velika lekcija. "lose" stvari ce nam se dogadjati dokle god budemo mracili na njih ljutili se..
npr ako netko kasni i mi se ljutimo zbog tog razloga to ce nam se dogadjati skroz dokle ne naucimo se ponasati prema tome kao da nije nista, da ce ta osoba kasnit dokle god se mi budemo ljutili, tj dok ne polozimo tu "lekciju"
sto se tice razocaranja kod osoba,mislim da je glupo mraciti i ljutiti se na taku osobu jer nikome netreba sres i nepotrebno zivciranje zbog necega sto nas nije vrijedno. jednostavno vidis kaka je ta osoba, malo razlislis sta ces, oces zanemariti to i nastaviti s tom osobom dalje ili ces jednostavno prestati druziti se stom osobom.....
cura me nedavno prevarila nakon vise od godinu dana veze... pa dobro,nije razlog sad da je mrzim i serem okolo o njoj gluposti. ona je tako izabrala (kao sto svi imamo pravo izbora) i tu je kraj price,ja sam odlucio da nemozemo vise dalje zajedno i rastali smo se......
pozdrav

bravo!

...uh, jako tesko oprastam...pogotovo nepravdu u svakom smislu rijeci...i treba mi dosta vremena da se odljutim kad me takva situacija izbaci iz takta....
...ali u svakom slucaju, ravnam se po onoj staroj: mogu oprostiti, ali zaboraviti nikad....i svaki put kada imam priliku nabiti na nos tu odredjenu situaciju, ja cu podjebati jednim zmijskim ugrizom, cisto da se ne zaboravi...

DonQuijote

ubiti, pa pomilovati.

nekrofiličaru!