Promenjen život
Promenjen život
Odrastao sam u ateističkoj porodici. Jedne godine, u Budvi, otac i ja smo iz čiste radoznalosti kupili veliku porodičnu Bibliju, iako je za njega važila ona: ''Religija je opijum za narod''. Pročitao sam Jevanđelje po Mateju i to mi se jako svidelo. Kad smo se vratili u Beograd slučajno smo videli plakat na kojem se reklamirala serija biblijskih predavanja u organizaciji jedne protestanske zajednice. I, tako, krenemo mi na predavanja (imao sam 14-15 godina). Otac je na, u najmanju ruku, energičan i ne baš hrišćanski način, pokušavao da minira sve što se tamo govorilo, međutim posle nekog vremena pod uticajem kreacionista (ljudi koji veruju da Zemlja i život na njoj nisu nastali slučajno, već da se iza svega toga nalazi Tvorac), poverovao je u Boga. Na njega se samo tako i moglo uticati, zato što je bio vatreni pristalica Darvinove teorije evolucije. U njegovom karakteru su se videle značajne promene. Postao je strpljiviji, smireniji i ljubazniji.
Ja sam takođe, možda i pre njega, poverovao, počeo da pručavam Sveto Pismo i već maltene bio spreman za krštenje, kad sam odjednom, pod uticajem društva iz kraja i škole, počeo da koketiram sa drogama i ubrzo postao zavisnik. Radio sam svašta: krao, varao, lagao, samo da bih došao do doze. Svakodnevno sam bio na teškim drogama, a travu sam pušio maltene umesto cigareta. Hapsili su me, a jednom sam dobio dobre batine u policiji. Pokušavao sam da se ''skinem'' puno puta, i sam, i u Zavodu za bolesti zavisnosti, ali nije vredelo, uvek sam počinjao ponovo. Uveče nisam smeo da legnem ako nisam imao spremljenu dozu za jutro, inače bih ujutro sav znojav i slab od krize smišljao kako da dođem do leka. Koliku li sam sramotu nanosio Bogu i koliko li sam pljuvao Hristu u lice!?
Međutim, Gospod je hteo da me zadobije za Sebe. Jedne večeri mi je otac našao u jakni tri kutije trodona, a moji su mislili da sam ''čist'' ( u to sam ih ja ubeđivao). Bili su šokirani. Ujutro smo odmah otišli u Zavod, i dežuran je bio jedan dobroćudni lekar, pobožan čovek, koji mi je kasnije i rekao da sebe smatra samo oruđem u Božijim rukama. Uz njegovu pomoć sam uspeo da uspostavim apstinenciju, a ubrzo posle toga sam povredio koleno, tako da sam hteo-ne hteo morao da ležim u kući mesec dana. Za to vreme sam intenzivno čitao hrišćansku literaturu.
Međutim, čim sam prohodao nastavio sam da pijem, pušim travu, i bilo je samo pitanje dana kad ću se vratiti teškim drogama.
Tu se opet Bog umešao. Jedne večeri sam izašao u Skadarliju i krenuo da pijem (popio sam pivo-dva), ali usred provoda kao da mi je neko prišao i rekao: ''Zar ćeš to raditi? Meni si potreban.'' Setio sam se citata iz jedne knjige, koji kaže: ''Ako odlučiš da ne budeš spasen, celu večnost ćeš nedostajati Božijem srcu punom ljubavi (možda će neko ovo nazvati nepotrebnim sentimentalizmom, ali ja samo pričam kako je bilo!). Na um su počele da mi dolaze slike Hristovog stradanja: bičevanje, trnov venac, pljuvanje. Setio sam se Petrovog odricanja, i pomislio sam : ''Pa, ja sad to isto radim''. Borio sam se protiv tih misli jer su mi kvarile provod! Neko me je tad upitao: ''Ej, hoćeš još jedno pivo?'' I prvi put posle pet godina robovanja nagonima, ja sam odbio.
I, šta da kažem, počeo sam da se trudim da vodim jedan vrlinski život (uz dosta padova), a apstiniram od droga sedam godina. Milost me je iz korena promenila. Bog mi je dao divnu ženu. Diplomirao sam. Jednostavno, Gospod je pred mene stavio pitanje, koje stavlja pred svakog pobožnog čoveka: da li više volim Njega ili greh? Trudim se da izabiram ovo prvo. (Ovde bih još hteo da naglasim da sam kasnije prešao u Pravoslavlje – Vizantijsko bogoslovlje je neiscrpno blago).
5
ops:">
samo što se ja nemam živaca prepirati s odeđenim ljudima ovdje...
"> Da si malo elokventniji, bio bi dobar svećenik. Ovo se odnosi na patetičnu propovijed kojom si nam taaako dobro obrisao nos i, samo da napomenem, nije kompliment.
